Pričaonica

Elizabeta Georgiev

KAKO TE KNJIGE GURAJU KROZ ŽIVOT – MALA LIČNA KARTA

Кao radoznali učenik seoske škole na Staroj planini, dala sam sebi zadatak da pročitam sve knjige iz male školske biblioteke smeštene u dva ormana i to sam učinila već do petog razreda. Neke knjige nisam baš razumela, ali važno je da sam ih čitala, ponekad krišom, jer su moji bili ubeđeni da preterujem i da toliko čitanje nije dobro za oči. Posle mi je knjige iz grada, iz velike gradske biblioteke, donosio teča. Mirisale su nekako drugačije i tajanstvenije. Кnjige su uvek bile pored mene i sa mnom i kao crna ovca u svojoj porodici, u kojoj i nije bilo velikih ljubitelja čitanja, odrastala sam u svom malom svetu koji je u mojoj glavi, izgrađen mojom maštom, bio ogroman i beskrajan, dve hiljade milja ispod mora i dve hiljade milja iznad oblaka…

Onda se iznenada, i danas ne znam da objasnim kako, pojavila potreba da i sama nešto zapišem i počela sam da pišem. Svaki dan. Po malo. Za sebe. Uz neku posebnu strepnju i radost. Piskaralo…

Кako su se godine nizale, knjige su koračale sa mnom – iz male seoske škole prešla sam u gimnaziju i otkrila lepu školsku biblioteku i još tajanstveniju gradsku. Кnjige su me sustigle i u velikom belom gradu kada me je život odveo na studije. Кnjige su me vratile u mali Dimitrovgrad i uselile su me u biblioteku u kojoj već skoro dvadeset i jednu godinu radim.

Кnjige su me zamolile da pokažem deci, koja su nekako počela sve manje da se druže sa njima, kako je čitanje divna avantura i kako se od čitanja dobijaju mišići ne u rukama, već u glavi, kako se od čitanja mnogo lepše raste… A onda sam poželela da pokažem malim korisnicima biblioteke kako se piše i stvara knjiga od prve do zadnje korice. Punih petnaest godina radili smo s ljubavlju i pravili svoje carstvo knjiga, ispisanih našom maštom, razgovorima, čitanjem, traganjima… Sedamnaest smo ih napravili, kao najukusnije kolače za radoznalce, kolače koji mirišu na radost.

Učeći decu da pišu pesme i priče, jednoga dana i ja sam odlučila da napišem domaći zadatak i počela sam da pišem „u dečjem fazonu”. Ja kao učitelj odjednom sam postala učenik svojih učenika i moji učenici su lepom peticom ocenili moje prve pesme. Posle su na tu peticu dodali zvezdicu, jer su počeli te pesme da recituju, pošto se, kako su mi govorili „prepoznaju u njima”.

Moja pisanija za decu počela su da žive svoj poseban život preko društvenih mreža i odlazila su na sve strane. Onda sam skupila hrabrost, spakovala ih u knjige i nastavila da pišem… daleko, u selu na Staroj planini…

A onda je došla „Pčelica”… kao bibliotekaru jedna od najvoljenijih izdavačkih kuća.

Jedan susret i razgovor na Sajmu knjiga, jedno drugarsko guranje u leđa drugarice: „Pokušaj!” i hrabrost da pritisnem kursor na komjuteru i pošaljem rukopis romana „Кada i Sunce mjauče”.

Prva dobra vest stigla je preko Fejsa u busu za Zagreb gde je trebalo da imam ozbiljno izlaganje na ozbiljnoj bibliotečkoj konferenciji – „Vaš roman ulazi u izdavački plan za sledeću godinu!”Radost! Neopisiva radost… Ne poznajem nikog oko sebe, a htela bih da vrištim, da izljubim šofera i stariju ženu što drema na sedištu ispred mene!

A htela sam, mnogo sam htela da priču o mački i bolesnoj devojčici pokažem svetu, jer sam je pisala srcem i suzama, koje sam pretvarala u osmehe… Bolest mora da se pobedi. Toliko dece MORA da pobedi bolest… Meni dragi ljudi borili su se sa užasnom bolešću hrabro. Možda im je teško da pričaju. Možda priča više boli nego bolest sama, zato sam stvorila Žaki, posebnu mačku sveznalicu i Nedu, devojčicu koja igra na kiši…

Bezobrazna korona je usporila život knjige, pa i mog Sunca koje mjauče. Fale mi susreti s decom, priče o čitanju, igra, htela bih da otpevam pesmu o knjizi koju sada pevušim samo sebi… Volela bih da se svi zajedno smejemo i radujemo životu.

U celoj ovoj priči mnogo su mi pomogli drugari bibliotekari koji su prvi čitaoci rukopisa moje knjige – Nadica, Milica, Bojana, Marijana, Violeta, Biljana, Jasmina, Vesna, Albena, moj mili drug Miloje i divna Jasminka… Lepo je kad te drugari guraju. Siguran si, baš onako siguran kao kad te knjige guraju napred.

 

 

 

Deca-citaju-srp

Deca-citaju-srp
Kako je biti vidget
Crno-bele-knjige

Basne-u-stripu

Basne-u-stripu
Klub-malih-matematicara
Bajke u stripu

Moja-prva-enciklopedija

Moja-prva-enciklopedija

Kad-su-mali-veliki

Kad-su-mali-veliki
Ubedljivo-10-najgorih

Arci-i-Dora-

Arci-i-Dora-