Pričaonica

Vladislava Vojnović

PRIČE IZ GLAVE

Dobar dan! Priče iz glave su one priče koje nisu sa papira ili iz ekrana. To su one priče koje niko nije napisao, režirao, glumio, što znači da se ne mogu čitati ili gledati, nego se mogu pričati, onako, iz glave tj. onim redom kako onom ko priča priču pada na pamet šta bi sve u nekoj priči dalje moglo da bude.
Na primer, evo, vi sad baš uzeli da čitate ovaj tekst, kad odjednom, nestane vam slika na monitoru, počne nešto da se pali i gasi, nešto da zvoni, nešto da krči, pa se pojavi vaše lice, ali nije baš sasvim vaše, nego je lice neke ptičice. A i slika na monitoru došla nekako više trodimenzionalna, kao da možete da zavučete ruku u monitor, kao da je dubok orman, ili neki prozor. I vi pružite ruku, a ona ptičica vam sleti na prst i rascvrkuće se. Vi se uplašite, trgnete ruku, ali se ptičica neustrašivo i čvrsto drži nožicama za vaš prst, pa vi i nju izvučete iz monitora i zabezeknuto je gledate na svojoj ruci usred vaše sobe. Uz to još i shvatite da razumete šta ptičica cvrkuće! A ptičica kaže da ako vam je dosadno da čitate, ona to potpuno razume i da to nema veze s onim što narod zove ptičja pamet. I njoj je, kaže, bilo užasno dosadno da uči da leti, a tek što joj je bilo dosadno što joj neke odrasle ptice stalno govore da ne bude kokoška (koja inače samo hoda po zemlji), nego da počne da vežba sve to s krilima i sa repom. Kaže ptičica kako su joj stalno ponavljali te divno je leteti, te vidi kakva je to sloboda i šta se sve vidi odozgo, te opasno je da ne znaš da letiš ako te pojuri mačka… Davili je i gnjavili, možete zamisliti kako. Konačno joj, kaže, palo na pamet da nauči da leti samo da bi pokazala da ume, pa da je ovi gnjaveži ostave na miru, a onda da, čim malo poodraste, više nikad ne leti ako ne mora – jasno je da kad si odrastao ne moraš ništa, nego sve radiš kako hoćeš. I tako, učila ta ptičica da leti. I naučila. I odrasla. I sada – leti li leti, ne može se nikako dovoljno naleteti! Da vam to pokaže, ona prhne s vašeg prsta i krene da leti po sobi.
– Pa, zašto letiš, kad ne moraš? – zacrvkućete vi.
– Pa, zato što je zabavno! – kaže ptičica i odleti u kuhinju.
– Pa, zar nisi rekla da je dosadno? – potrčite vi za njom.
– Pa, da, dosadno je kad ne umeš, a zabavno je kad umeš. Neverovatno je zabavno! – blesi se ptičica oko lustera.
– Pa, zar je zabavnije od igranja igrica, gledanja filmova i serija, jedenja sladoleda, igranja fudbala ili sa lutkama…? – pitate vi ptičicu.
– Nema tu više ili manje, prosto je drugačije. A što više načina zabavljanja znaš, to više načina zabavljanja znaš. Više je više nego manje! – dovikne vam ptičica i izleti kroz prozor, prevrćući se preko glave u vazduhu.
– Hej, ptičice, čekaj da te pitam još nešto! – doviknete vi za njom. Ali, ona pet para ne daje nego mahne krilima i sasvim vam nestane s vidika.
Vi još neko vreme gledate u neverici, a onda se vratite do svog kompjutera. Kad, tu opet ovaj tekst. Pročitate vi još koji red, ali vam opet postane dosadno što je kompjuter kompjuter, a reči reči, ali sad već znate da ako ovde piše npr. „tigar” možete da zavučete ruku u monitor, tj. možete da zavučete svoju maštu u tekst i da zamislite kako iz monitora izvlačite tigra. Pošto nije pravi, ne može vas pojesti, ali pošto je tu, mogao bi svašta da vam kaže ili biste s njim mogli da krenete u šetnju ili na neko putovanje ili čak na reku, jer tigrovi jedini od svih mačaka vole da plivaju.
E, pa, eto tako je nastala i knjiga Priče iz glave – prvo su bile samo iz glave, a onda sam ja sela i zapisala ih da bi mogli da ih čuju i pročitaju i oni koji nisu blizu moje glave. Dakako, oni moraju da znaju da čitaju. To znači ne samo da moraju da znaju sva slova i kako se čitaju cele reči, nego i kako se dugo čita, na primer bar pola sata. A ko nauči da čita pola sata, on onda, samo ako se još malo potrudi, može da čita i dva sata. A ko čita dva sata, taj može da pročita celu knjigu za jedan dan. A ko ume da čita knjige, pred njim je more fenomenalnih junka i njihovih avantura, osećanja, razgovora, što je neverovatno zabavno, a i štiti čoveka od usamljenosti koja ga ponekad spopadne čak i kad je u društvu.
I samo da vam kažem još nešto, za slučaj da niste to već i sami otkrili – najzabavnije su one zabave koje se teško uče. Onaj ko zna da crta, zabavlja se bolje od onog ko samo gleda ili čak ni ne gleda slike, onaj ko zna da vozi bicikl, zabavlja se bolje od onoga ko sedi na klupi, ko zna da svira neki instrument zabavlja se bolje od onoga ko samo stavi slušalice u uši i malo drma glavom, ko zna da pliva i roni, zabavlja se bolje od onoga ko pluta sa „mišićima“ i vrišti kad ga prsne voda. Ali nije lako naučiti crtati, voziti bicikl, svirati, plivati i roniti… Pa, bogami ni čitati. Usput, onaj ko zna da čita, na samoj je ivici da nauči i da piše, a kako je tek to zabavno…! Ali, kažem, na početku nije lako. No, to što nije lako, ne znači da je nemoguće. Samo se treba zainatiti. I posle nek vam neko kaže da od inata nema goreg zanata! Cvrc! Inat je dobar ako se dobro upotrebi – ako se zainatite da ne čitate, ne plivate i da ne činite sve ono ostalo, onda ne valja, ali ako se zainatite da nešto naučite, onda je inat baš dobra stvar. Inat je kao, recimo, cigla: ako zidate kuću cigla je super, ali ako je ispustite sebi na nogu ili gađate nekog tom ciglom, onda, brate, ništa ne valja. ‘Aj, sad, evo vam hrpa napisanih cigala: cigla, cigla, cigla, cigla…, pa odlučite šta ćete!
A u Pričama iz glave imate vuka, mačku, obada, vidru i raznorazne druge životinje, biljke i decu. Ako se zainatite u čitanju, postaće vam mnogi od njih dobri drugari i to oni koji nikad ne moraju kući pre vas i uvek mogu napolje u vreme kad i vi možete. A u raznim drugim knjigama ima takvih drugara iha-haj tj. ima ih da vam pamet stane, a onda da vam pamet krene dalje u sve nove i nove i u sve zabavnije i pametnije zabave. Jer što je čovek pametniji, to se bolje zabavlja i to mu je život lepši i lakši. Ako čujete nekog kako kaže da bi rado da bude glup, pa da mu život bude lakši, znajte da taj već sad nije mnogo pametan. Dakako, nemojte mu to reći – ljudi koji nisu mnogo pametni mnogo toga ne razumeju, a ljudi koji mnogo toga ne razumeju, lako se naljute. Doduše, svakom može da se desi da se naljuti, ali da ste pametni znaćete i po tome što ćete čak i ljutiti razmišljati, pa onda možda nešto i pročitati, pa ćete bolje razumeti zbog čega ste se naljutili, a ko razume zašto se ljuti, taj se obično odljuti. Nema lepše stvari od odljućenosti koja je bolja čak i od nenaljućenosti.
Ala sam se ja raspričala! Evo, idem da ućutim. Ućut-ćut! Mmmm-mmmm-mm – (ne vredi, ućutala sam!)
knjige_savremene_14

Deca-citaju-srp

Deca-citaju-srp

Price-iz-sume

Price-iz-sume

Kad-su-mali-veliki

Kad-su-mali-veliki

Basne-u-stripu

Basne-u-stripu

Bajke-u-stripu

Bajke-u-stripu

Moja-prva-enciklopedija

Moja-prva-enciklopedija

Arci-i-Dora-

Arci-i-Dora-