Pričaonica

Miloš Petković

KAD JE PISAC PETAR PAN

Od kada se u javnosti pojavila informacija da će Izdavačka kuća Pčelica” iz Čačka (inače, poznata kao kuća koja ima sjajna izdanja za decu i mlade), objaviti moj prvi roman namenjen deci Patuljci i vile – PROLEĆE” (inače, prvi deo planirane tetralogije posvećene godišnjim dobima), mnogi dragi čitaoci su mi se javljali, imali interesantna pitanja, lepe želje i čestitke. Ovom prilikom bih se zahvalio svima na podršci. Verujem da ću serijalom opravdati očekivanja, kako dece, tako i onih koju su sačuvali Petra Pana u sebi.

Moram da napomenem da mi je posebno drago što sam nastavio saradnju sa Igorem Krstićem, mojim dragim prijateljem i jednim od naših najboljih ilustratora. On već godinama unazad sarađuje sa ljudima iz Pčelice, osvajao je mnoge nagrade za svoje ilustracije, iz dana u dan je sve bolji, što me iskreno raduje. Takođe, reakcije uredništva Pčeličine redakcije su me obodrile, s obzirom na to da sam saznao da mnogo ljudi danas piše knjige namenjene deci, ali da se malo toga izdvoji kvalitetom, na svim nivoima. To je legitimno, deca su najzahtevnija, ujedno i najiskrenija publika. Pisanje za njih nosi veliku dozu odgovornosti, a ja, kao roditelj, svakako sam dugo vagao, razmišljao, da bih, na kraju, za kratko vreme, napisao prvi deo serijala Patuljci i vile”.

Neki su bili iznenađeni, s obzirom na to da sam se u ranijim serijalima i knjigama bavio epskom fantastikom, slovenskom mitologijom, uživao u stvaranju avantura sa začinima” misterije, horora, natprirodnog, neki kažu i SF-a (misleći, pre svega, na moj roman Teslin vremeplov”). Ako se tome doda moj urednički rad (na zbirkama priča, i pojedinačno, sa bezmalo desetak kolega/autora), razumem da sam pojedine čitaoce iznenadio uplivom u dečju književnost, pa ću ovom prilikom pisati o motivima koji su dugo bili oko mene, okupirajući mi misli.

Pre svega, i sam sam sačuvao gorepomenutog Petra Pana u sebi. Dalje, želeo sam da stvorim priču koja će se dopasti mojoj ćerkici Nini. Večeri i večeri smo provodili pričajući o avanturama glavnih likova (patulj-čarobnjak Barbut i vila Gaja Brezana), pričao sam i sa ukućanima, i sa predsednikom našeg društva ljubitelja fantastike Darkom Stankovićem, koji je vrstan poznavalac ovog žanra, sa Igorom Krstićem oko ilustracija i svi su bili puni podrške.

Dodao bih i da sam na pisanje uvek gledao iz više uglova, i doživljavao priče i pripovedanje kao nešto što ne treba ograničavati žanrom, otud i jedan od najdražih komplimenata vezan za moje pisanje, koji je izrekla urednica iz Pčelice Aleksandra Bojović: da, uprkos mom obitavanju u granicama žanra epske fantastike, one mene ne sputavaju da stvorim jednu magičnu, originalnu priču.

Veoma sam zahvalan zbog toga, opravdaću te reči u nastavcima, tu nema zbora. Posebno višeslojnošću. Da. Taj drugi sloj, pomalo sakriven i zabašuren u priči, ostavio sam svoj deci koja su posebna, koja imaju neki dar zbog kojeg se razikuju i zbog kojeg, vrlo često, nisu baš najbolje prihvaćeni u društvu. Takvi su i glavni likovi moje priče, posebni, nesnađeni, neshvaćeni i, nadasve, jedinstveni. A opet, iako jedinstveni, znam da će se mnogi prepoznati u njima.

Patuljak Barbut i vila Gaja Brezana postaće kroz avanture o proleću, letu, jeseni i zimi, heroji epskih razmera, uzori i junaci koji nisu mnogo pričali već su delali i svojim hrabrim podvizima, svojim delima i požrtvovanjem zarad opšteg dobra, upisali svoja imena mastilom besmrtnosti.

I da, bilo je i pitanja vezanih za godišnja doba. Mnogu su se šalili kako sam se umorio od trilogija te sam prešao na pisanje jedne tetralogije. Ipak, ja sam, pre svega, zbog namaštanih događaja, odlučio da priče smestim u okruženje koje će, promenom godišnjih doba, i same menjati svoje ruho. Volim izazove takve vrste. Takođe, promena godišnjih doba bila je važna u slovenskoj i srpskoj mitologiji, a opštepoznato je u kojoj meri sam ja njen ljubitelj.

Iskreno se nadam da će, preko serijala o Patuljcima i vilama, mnoga deca uploviti u svet lepih, poučnih i maštovitih priča fantastike, postati pravi ljubitelji, možda i stvaraoci, zašto da ne? Možda neke knjigama i pričama ubedim da obiđu pojedine prirodne lepote naše zemlje, neka mitska mesta koja i sama pričaju sjajne, nezaboravne priče.

Nakon prvih komentara koji su već pristigli, zaista se radujem i objavljivanju nastavaka (Leto je u pripremi, a na Jeseni uveliko radim – Zima je već napisana u glavi), i radujem se zbog nekih priča namenjenih deci koje se već krčkaju u mom kazanu fantastike.

Za kraj, jedan savet: Nemojte nikada da odrastete, bar ne iznutra, u mislima i u duši. Ja sigurno neću. Zbog toga već maštam da će Patuljci i vile biti prevedeni i na strane jezike, pa da moja Nina bude ponosna na svog tatu. Vi mi, dragi čitaoci, držite palčeve, a ja vam se, unapred, zahvaljujem na tome!

Deca-citaju-srp

Deca-citaju-srp
Crno-bele-knjige

Basne-u-stripu

Basne-u-stripu
Klub-malih-matematicara

Bajke-u-stripu

Bajke-u-stripu

Moja-prva-enciklopedija

Moja-prva-enciklopedija

Kad-su-mali-veliki

Kad-su-mali-veliki
Ubedljivo-10-najgorih

Arci-i-Dora-

Arci-i-Dora-