Pričaonica

Bojana Jovanović

DETINJSTVO JE LEPŠE UZ KVALITETNE KNJIGE

Zaključak 62. Međunarodnog sajma knjiga u Frankfurtu, najvećeg i najznačajnijeg sajma knjiga na svetu, bio je da je i pored svih tehničkih mogućnosti štampana knjiga ostala ipak neprikosnovena.
Opšte mišljenje je da je ovo vreme književne nekulture. Ali, verujte da ima dece koja više vole knjigu od računara, ili bar podjednako. Ponuda na tržištu knjiga nije velika, nego je ogromna. Sve te knjige različitog su kvaliteta, pružaju različite poruke i pouke ili ih uopšte ne pružaju. U tom moru knjiga zaista je ponekad teško prepoznati prave vrednosti.
Kako se otrgnuti od lake književnosti i takozvanih književnih monstruma sa kojima se srećemo na svakom koraku, u svakoj trafici i piljari? Naviknutom na laku literaturu, mladom čitaocu će ponekad biti teško da čita velika književna dela.
Nedavno sam od jednog deteta čula da je Tom Sojer „smorˮ!!! Uzbuđenje sa kojim sam primila tu informaciju po intenzitetu je bilo jače od onog sa kojim sam bukvalno progutala knjigu „Pustolovine Toma Sojera”. Tom Sojer smor!!! Ne znam zaista u čemu je problem. Da li sam ja zaista toliko ispala iz fazona za neke dve decenije koje me dele od tih osnovaca? Ne, definitivno mislim da ta deca ne znaju kako se čita i da neko treba da im objasni. Na primer, ja to ovako radim. Meni je svaka knjiga kao neka serija u kojoj je svako novo poglavlje nova epizoda. Tačno, do detalja, znam kako mi koji lik izgleda, kakva je koja prostorija ili predeo. Knjigu treba čitati stvarajući slike u glavi. Evo ja i sad mogu od glave do pete da zamislim „mogˮ Toma Sojera kako se kicoški pretvara da uživa dok kreči tarabu, kako bi mu druga deca pozavidela i obavila umesto njega taj gnusni posao na koji ga je tetka primorala. Da ne dužim i da zaključim: Tom Sojer je stvarno likčina i treba ga samo „upoznatiˮ!
Ovo je očit primer površnosti, letargije i nezainteresovanosti za prave vrednosti (nažalost ne samo u književnosti!) i treba da bude opomena roditeljima, vaspitačima i svima onima koji učestvuju u odrastanju i vaspitanju mladih. Još je veliki Dositej Obradović rekao: „Vospitanije mladosti – stvar najnužnija i najpoleznija čoveku na svetu… Mlada duša je podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz od njega napraviš…”
Iskreno, kad sam prvi put kao veoma mala pokušala da pročitam „Na Drini ćupriju” nisam uspela. Tada u mom rečniku još uvek nije postojao „smor”, tako da mi je velika Ćuprija bila samo dosadna. Nisam joj bila dorasla. Sad bih mogla da je pročitam sto puta i svaki put sa nekim novim saznanjem. Izgradila sam se kao čitalac, ali ne preko video-igrica, nego sam preko bajki, stepenik po stepenik, stigla do Ćuprije. Mladima treba dati pravu knjigu u ruke da bi sutra i oni znali da „saliju” prave knjige za svoju decu.
Izdavačka kuća Pčelica se iskreno i svesrdno trudi da ponudi raznovrsne i kvalitetne knjige mladim čitaocima. Te knjige su generacije čitalaca ocenjivale kao omiljene knjige svog detinjstva. „Lesi se vraća kući”, „Hajdi”, „Čarobnjak iz Oza”, „Pinokio”, „Pustolovine Toma Sojera”, „20 000 hiljada milja pod morem” su veliki svetski klasici književnosti za decu. Ali nemojmo zaboraviti pisce sa naših prostora koji su svojom maštom ulepšali mnoga detinjstva. Setimo se i „Malog pirata” i „Družine Pere Kvržice” i „Dečaka Pavlove ulice” i „Hajduka” i … ma šta ja ovde nabrajam. Nijedno dete koje se pouzda u izbor Pčelice neće pogrešiti.
Draga deco, čitajte knjige! Makar sat dnevno, makar pola sata pred spavanje… Slađe ćete spavati i lepše ćete odrastati.

Deca-citaju-srp

Deca-citaju-srp
Kako je biti vidget
Crno-bele-knjige

Basne-u-stripu

Basne-u-stripu
Klub-malih-matematicara
Bajke u stripu

Moja-prva-enciklopedija

Moja-prva-enciklopedija

Kad-su-mali-veliki

Kad-su-mali-veliki
Ubedljivo-10-najgorih

Arci-i-Dora-

Arci-i-Dora-