Pričaonica

Gordana Vlajić

Moja nova drugarica Pčelica

Zovem se Gordana Vlajić.
Napisala sam jedanaest knjiga. Tu jedanaestu je objavila „Pčelica” i to je romanče koje se zove „Zedsi”. Кo su „Zedsi” pročitajte na istoimenoj FB strani, do koje možete da stignete i uz pomoć ovog ku-ar koda.

Šta sam ono htela da kažem?
A, da. Zaboravna sam. To mi je mana.

Zato ujutro pravim spisak šta treba da uradim do kraja dana, kako ne bih zaboravila nešto veoma važno. Dešava se da izgubim spisak šta-treba-da-uradim i tada se osećam… pa, slobodno. Ali još uvek obuvam levu cipelu koja je identična desnoj.
Nije mi bilo prijatno kada sam jedared pobrkala pesnike i kada sam onome koji nije napisao pesmu „Кofa i majka” rekla da mu je ta pesma najbolja od svih koje je ikada napisao. Takođe je bilo vrrrlo nezgodno kada sam urednici antologije ženske ljubavne poezije saopštila da, na žalost, tri pesme koje su potpisane mojim imenom nisam ja napisala, da bi mi ona prosledila imejl u kojem joj deset meseci ranije šaljem upravo te tri pesme za pomenutu antologiju.
Ono što je mnooogo lepo, ne zaboravljam. Tako znam da ću da zapamtim saradnju sa „Pčelicom”. Mogla bih da ispišem deset strana šta mi se sve dopalo od početka naše saradnje do sada (jesam pisac ili nisam : ))), ali pošto nije u redu da zauzmem više prostora od drugih autora ove izdavačke kuće, izdvojiću tri njihove osobine: ljubazni, odgovorni i, kao i svaka pčelica – vredni. Vredni kao – rade mnogo i marljivo. I vredni kao – valjani i čestiti.

Obično me pitaju, da li je pisanje moja najveća ljubav. Nije najveća i nije samo ljubav, nego je i veoma jak nagon. Po mene možda pogubno razrešenje dileme: treba ili ne treba da pišem, predupređujem tako što još više pišem. Zato nemam vremena da se bakćem samopropitivanjem o tome za čije babe zdravlje pišem.
Šta pišem? Pišem i uređujem „Ekopediju”, dečje novine posvećene zaštiti životne sredine (e, da, diplomirala sam na novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu), pišem pesme za decu i za one koji misle da više nisu deca, pišem i kratke priče. To mi je najteže, jer treba da pišem kratko.
Od knjiga koje sam objavila izdvajam ljubavni roman „Roming” koji je u celini sročen od SMS poruka (internet pretraga ukazuje da je bio prvi takve vrste na svetu) i „Zaistinsku srpsku bajku”, knjigu za decu sa pričama od kojih se može postati neizgubljiv.

I da ne zaboravim! Ponosna sam na projekat „Beogradski čitač” koji podseća da je čitanje mnogo važno za bolju budućnost pojedinaca i za države u kojoj žive ti načitani pojedinci. Plus, tvrdnja naučnika da čitanje čuva mozak krepkim do duboke starosti. Ponosna sam i na svoju prijateljicu Gocu Pešaković i kumu Tanju Šikić, jer je „Beogradski čitač” naša zajednička „beba”. Naš „Čitač” je iznedrio i tri godišnje manifestacije, jedan omladinski pokret i skulpture posvećene čitanju u Beogradu, Pančevu i u američkom gradu Кaselberiju.
Najviše volim da putujem. Odlepila sam na Sankt Peterburg. Čeznem da vidim polarnu svetlost uživo.
Živim u Pančevu. To je grad svetskih šampiona (plivanje, karate, automobilizam…) i međunarodnih festivala (vajarstvo, strip, džez, film…). Pančevo ima i Tamiš, a na mestu gde se ova reka uliva u Dunav, nalaze se blizanački svetionici, jedini na svetu koji… ali nemam sad vremena i to da vam pričam. Nađite na internetu.

Odoh, moram nešto da pišem.

Deca-citaju-srp

Deca-citaju-srp
Kako je biti vidget
Crno-bele-knjige

Basne-u-stripu

Basne-u-stripu
Klub-malih-matematicara
Bajke u stripu

Moja-prva-enciklopedija

Moja-prva-enciklopedija

Kad-su-mali-veliki

Kad-su-mali-veliki
Ubedljivo-10-najgorih

Arci-i-Dora-

Arci-i-Dora-